Galerije

SOSSNBS galerija

Poseta Pragu

Још једно од бројних путовања нашег синдиката СОСС НБС на захтев наших чланова ове јесени одулучили смо да то буде Златни Праг. У великом броју чланови нашег синдиката одазвали су се овом путовању.

Праг је изузетан и веома уређен град. Све је стављено у службу туриста. Златни Праг је заиста испунио сва очекивања. Саздан од прегршт историских споменика,мноштва велелепних грађевина, с правом заслужује епитет најлепше европске престонице. Најачи утисак оставио је Карлов мост који је један од десет најлепших мостова на свету. Видиковац на ком је постављена копија Ајфелофе куле одакле може да се посматра пејзаж целог Прага. Вожња бродом по реци Влтави пролазећи испод Карловог моста остало је да се само помисли жеља да се поново вратимо у Праг јер је три дана мало да се обиђу сва велелепна здања.

Излет у Дрезден је такође утисак за себе „Фиренца на Елби “ како га зову због изузетног културно-историског значаја, чувен је по својим грђевинама из доба барока. Поред Богородичине протестанске цркве, Дворске Римо- католичке цркве и државног музеја , један од најачих утисака је величанствени Мурал са приказом владара Саксоније.

Хотел АМЕДИА ПРАХА 3* у ком смо били смештени је одличан. Свој печат путовања дала је свечана вечера састављена од необичних комбинација сланих и слатких јела. Њен занимљив укус као и дивни испуњени дани пчроведени на овом путовању ,дуго ће остати у лепом сећању.


Poseta Tari

Захваљујући изузетној организацији нашег СОСС НБС и председници Марији Бугарчић, која нас је поздравила са „ Живот није јуче а није ни сутра данашњи дан нема репризу“ провели смо незабораван викенд на једној од наших најлепших планина-Тари. Овом дружењу где су учествовали сви чланови нашег синдиката Филијала, Седишта и Ковнице новца имали смо за циљ побољшање међуљудских односа између запослених , као и на унапређењу интерних комуникација за бољу продуктивност у тимском раду.

Планина Тара која поносно носи епитет Краљица планина у Србији,била је прелепа под кристално белим снежним покривачем. Густа листопадна и четинарска шума одише природним лепотама. Поглед са Видиковца бивше Козје, данас Бањске стене, један је од најимпресијних утисака дневне шетње. Организован је и излет у Андрић за све наше чланове који до сада нису били у могућности да виде новоизграђен Каменград. Могућности за утрошак времена било је и у оквиру Хотела Оморика где смо били смештени. Љубазно особље хотела побринуло се за префињени избор менија,као и за репертоар музике погодан за најпробирљивији слух.

Са поносом можемо рећи да је дружење било једини „победник“ на оваквом окупљању,поздравили смо се уз обећање да се следећи пут видимо у што већем броју.


Poseta Beču


O Beogradu….

bg Beograd je glavni i najveći grad Srbije. Prva naselja na široj teritoriji Beograda datiraju iz praistorijske Vinče, 4.800 godina pre nove ere. Sam Beograd su osnovali Kelti u 3. veku pre nove ere, pre nego što je postao rimsko naselje Singidunum. Slovensko ime „Beligrad“ prvi put je zabeleženo 878. godine. Beograd je glavni grad Srbije od 1405. godine i bio je prestonica raznih južnoslovenskih država od 1918. pa do 2003, kao i Srbije i Crne Gore od 2003. do 2006.

Grad leži na ušću Save u Dunav u centralnom delu Srbije, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Broj stanovnika u Beogradu prema popisu stanovništva iz 2002. je iznosio 1.576.124. Najveći je grad na teritoriji bivše Jugoslavije i po broju stanovnika četvrti u jugoistočnoj Evropi posle Istanbula, Atine i Bukurešta.

Grad Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji sa svojom lokalnom samoupravom. Njegova teritorija je podeljena na 17 gradskih opština, od kojih svaka ima svoje lokalne organe vlasti. Beograd zauzima preko 3,6% teritorije Republike Srbije, a u njemu živi 21% ukupnog broja građana dela Srbije na kome je izvršen popis 2002. godine. Beograd je takođe ekonomski centar Srbije i središte srpske kulture, obrazovanja i nauke.

 


 O Novom Sadu…

nsNovi Sad je najveći grad Autonomne Pokrajine Vojvodine, severne pokrajine Republike Srbije, kao i sedište pokrajinskih organa vlasti i administrativni centar Južnobačkog okruga. Grad se nalazi na granici Bačke i Srema, na obalama Dunava i Malog bačkog kanala, u Panonskoj ravnici i na severnim obroncima Fruške Gore.

Novi Sad je, posle Beograda, drugi grad u Srbiji po broju stanovnika. Na poslednjem zvaničnom popisu iz 2002. godine, najuže gradsko područje Novog Sada (bez Petrovaradina i Sremske Kamenice) imalo je 191.405 stanovnika, dok je zajedno sa Petrovaradinom i Sremskom Kamenicom (koji čine statistički posebna naselja ali su i deo užeg gradskog područja Novog Sada) broj stanovnika iznosio 216.583. Na opštinskom području Novog Sada (uključujući i prigradska naselja) broj stanovnika je 2002. godine iznosio 299.294.

Osnovan 1694. godine, Novi Sad je dugo vremena bio centar srpske kulture, zbog čega je dobio ime „Srpska Atina“. Danas je Novi Sad veliki industrijski i finansijski centar srpske ekonomije, univerzitetski grad i školski centar, kulturni, naučni, zdravstveni, politički i administrativni centar Autonomne Pokrajine Vojvodine, grad domaćin mnogih međunarodnih i domaćih privrednih, kulturnih, naučnih i sportskih manifestacija, kao i grad muzeja, galerija, biblioteka i pozorišta.

 


O Kragujevcu….

kgKragujevac je sa 180.252 stanovnika četvrti grad po veličini u Srbiji, i sedište Šumadijskog okruga, a nalazi se oko 120 kilometara južno od Beograda. Pretpostavlja se da je Kragujevac kao naseljeno mesto postojao i pre Nemanjićke države. Kragujevac je prvi put spomenut u turskom popisnom defteru iz 1476. godine kao „Kragujfoča“, bivši trg sa 32 kuće. Ime je dobio po ptici kraguj (vrsti jastreba) koja je u srednjem veku korišćena za lov, a danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu.

Po mnogo čemu ovaj grad možemo nazvati „prvim u Srbiji“ – bio je prva prestonica moderne srpske države (1818-1841), u njemu su osnovane: 1833/1835. prva gimnazija u Srbiji kao i Licej, 1838, preteča Univerziteta u Beogradu, prvi sud (1820. godine), prvo pozorište („Knjažesko – srbski teatar1835. godine), prve novine (“Novine srbske”), muzička formacija (“Knjažesko – srbska banda”), prva apoteka, galerija slika, muzej, biblioteka, itd.

Krajem pretprošlog i početkom prošlog veka, Kragujevac je doživljavao kao i cela Kraljevina svoj uspon. Pored mnogih lepih događaja od velikog značaja za istoriju Srbije koji su se odigrali u Kragujevcu poput Sretenjskog ustava ili objave odredbi Berlinskog kongresa (1878.) po kome je Srbija postala samostalna država istorija grada beleži i ružne trenutke. Takav je bio i 21. oktobar 1941. godine kada je u Šumaricama streljano oko 7000 kragujevčana među kojima je bio i određen broj đaka i profesora. Kragujevac je administrativno i politički organizovan kao grad sa pet gradskih opština.

 


O Užicu….

uzUžice je grad u opštini Užice, u Zlatiborskom okrugu, u Republici Srbiji. Prema popisu iz 2002. u njemu je živelo 54.717 stanovnika. Leži na obalama reke Đetinje. Očuvane su srednjovjekovne ruševine tada već vrlo važnog grada. Užice je bilo sedište partizanske armije u jesen 1941. godine. 1946. godine ime je promenjeno u Titovo Užice u čast Josipa Broza Tita, a staro ime je vraćeno 1992. godine. Užice je centar metalne i industrije mašina i gajenja voća.

Prvi stanovnici Užica i okoline bili su Iliri, odnosno njihova plemena Partini i Autarijati. Širom užičkog kraja ostavili su svoje grobnice i spomenike. Dolaskom Rimljana, ovi prostori uvršćeni su u sastav provincije Dalmacije, a Iliri su romanizovani.

U srednjem veku dolaze slovenska plemena, a potom i Srbi iz Bele Srbije. Oko 1180. godine, veliki župan Stefan Nemanja je Užice pripojio Raškoj, a pre toga nalazilo se u posedu župana Stracimira. Kada je kralj Dragutin abdicirao u korist svog brata Milutina, za sebe je zadržao Zlatibor, Arilje i Užice, i, dobivši od ugarskog kralja Mačvu, stvorio je tzv. Sremsku kraljevinu. Kada je kralj Dragutin umro, ovi krajevi opet su ušli u sastav Srbije.

Turci su osvojili Užice 1463. godine, i ostali u njemu naredna četiri veka. Od tada je bilo u okviru Beogradskog Pašaluka, sve do 1807. godine, kada su ga tokom Prvog srpskog ustanka oslobodila srpski ustanici.


O Nišu…

nisNiš se kroz svoju dugu istoriju nalazio u sastavu mnogih carstava i država, igrajući ulogu administrativnog, vojnog i trgovinskog centra i važne saobraćajne veze na rimskom putu Via militaris, kasnije zvanim Carski drum, koji je spajao Evropu i Malu Aziju. Bio je rodno mesto cara Konstantina Velikog, kao i careva Konstancija II i Justina I.

Sam položaj Niša učinio ga je strateški važnim i time primamljivim gradom za mnoge osvajače. Niš se nalazio pod vlašću Dardanaca, Tračana, Ilira, Kelta, Grka, Rimljana, Huna, Avara, Srba i drugih, zatim Bugarskog, Ugarskog, Vizantijskog, Otomanskog carstva. Godine 1878. ulazi ponovo u sastav Srbije, bivajući još pod nemačkom okupacijom u toku Prvog i Drugog svetskog rata. Uticaj različitih naroda koji su vladali Nišom primećuje se u kulturnom nasleđu grada, pre svega u njegovoj arhitektonskoj raznovrsnosti.

Niš je danas važan privredni, univerzitetski, kulturni i politički centar Srbije. Niški univerzitet, osnovan 1965. godine, ima 13 fakulteta i oko 30.000 studenata. Niš je, takođe, sedište Niške eparhije Srpske pravoslavne crkve. Grad je podeljen 2004. godine u pet opština.